Учитељски кутак

Добро дошли на блог учитељице Наташе!

Не говорите деци да нису добра. То није тачно.

Никада им не говорите. Никада!

И трудите се да околини укажете на то да је избегавају када је наше дете у питању.

Parents scolding their daughter

Parents scolding their daughter

Зато што та реченица није тачна. Његов погрешан поступак није резултат лоше намере. Већ испитивања, учења, истраживања, померања граница… Па шта ако је некад и резултат ината, љутње, беса? Зар нису то све емоције које су људске и нормалне?

Зашто настојимо да децу учинимо савршено послушном, мирном, тихом, кротком? Шта је добро по њих у томе, осим чињенице да је нама тако лакше да их одгајамо? Зар нису упорност, радозналост, истраживачки дух особине које се пожељне у животу? Да ли их ми спутавамо и ограничавамо својим забранама и прекорима?

Наравно да дете мора знати за границе. И наравно да те границе постављамо ми. Али да ли се та наша права као родитеља претварају често у игре моћи (да ли кажете детету – „док си под мојим кровом”, „зато што ја тако кажем”…)? Да ли је превише ако себи дамо за право да одређујемо своје дете као добро/није добро?

Ја сматрам да јесте. Превише је. И за њих, који слику о себи стварају кроз одраз у нашим очима, а и за нас, који на себе преузимамо претешко бреме да од њих правимо „ваљане људе” и будемо „идеални родитељи”. Покушавајући да будем добар родитељ, успут сам заборавила да ми је дозвољено да будем људско биће. Да је ок бити нервозан, љут, уморан, ненаспаван. И то од свог детета не кријем. Ипак, трудим се да ми никад не мањка стрпљења и енергије за њега. Јер је важан и јер желим да осећа колико ми је важан. Било је тешко распетљати замену теза – када су моји живци краћи него иначе, а када се он заиста понаша лошије него иначе. Трудим се да те две ствари јасно раздвојим у својој глави. Некад ми успе, некад не. Добро је док сам тога свесна, надам се.

Деца су дивна, одлична баш таква каква јесу. Међусобно различита, и у томе је њихова чар. Зар не изговарамо сви пречесто ону фразу да је лепота у различитости? Зашто се онда толико успињемо да нам мали буде миран као комшијско дете, које уредно седи за столом и зна да маше па-па већ са шест месеци? Не постоје забрањена и „лоша” осећања. Постоје само боље и лошије манифестације тих осећања. Томе се дете учи и то је дугорочан задатак. Дакле, није проблем у томе да ли је неко добар или лош. Већ да ли и на који начин то показује. А наше је да их научимо да емоције, као и понашање, препознају и каналишу на бољи, лакши начин. Мислим да им у животу неће шкодити да осећају тугу или разочарање. Али је велика вероватноћа да им неће бити баш добра особина да то показују бацајући се по улици и плачући са тридесет и кусур година.

Не говорите деци да нису добра. Јер то није тачно. Она су увек добра. Ми нисмо када им тако говоримо. Самосталност, храброст, радозналост, отвореност – особине су које нам отежавају родитељство, али су прави драгуљи уколико успемо да их код своје деце сачувамо.

Извор: najboljamamanasvetu.com

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Information

This entry was posted on децембар 3, 2015 by in Родитељски кутак and tagged .

Кретање

Електронски дневник

Статистике блога

  • 2.518.048 прегледа

Претражи

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

Садржај блога Учитељски кутак - волим ћирилицу се може користити у некомерцијалне сврхе, при чему се не сме мењати садржај који се преузима или користи. Свако копирање, без навођења извора, сматра се кршењем ауторских права. class="myfreecopyrightBadge">MyFreeCopyright.com Registered & Protected<a
%d bloggers like this: