Забавна графомоторика

Два радна материјала графомоторичких вежби. Клик на слику и отвориће се фајл у ПДФ-у, а затим опција сачувај или одштампај 🙂

              

Незрела  или недовољно развијена графомоторика 

Развој графомоторне способности започиње у узрасту од 18 месеци и траје до поласка у школу, када се најчешће уоче одређени проблеми, ако постоје.

Развој графомоторике је резултат већег броја способности и вештина (визуелно-конструктивних способности, имитације, моторике, планирања, имагинације и сл.), па се не препоручује „насилно“ спроводити вежбе графомоторике оловком код деце узраста од 3 до 4 године, посебно ако она не показују занимање за сопствено истраживање те активности (самостално шарање, бојење и сл.).

Али, уколико дете показује интерес за држањем оловке и повлачењем црта, треба му дати прилику да самостално шара, изучава траг оловке, боја у сликовницама и тако му ненаметљиво „помоћи“ у тој активности, цртајући ликове које воли или чинећи с оловком нешто што га радује. Притом је важно подржати саму активност, а квалитет урађеног није најважнији. Дете не треба силити на држање оловке и повлачење црта, већ се, према његовим жељама и интересима, оно кроз игру може укључити у активности као што су обликовање пластелина, цртање рукама по песку, бојење кредом по плочнику и сл. То су активности које нас припремају за будуће цртање и писање. У томе будите креативни и понудите детету материјале у којима ће уживати.

Интерес за оловку је природна последица искуства да можемо произвести траг на некој површини.

Ако дете показује блажа одступања у графомоторичким, али и у другим фазама развоја (од којих неке представљају и основу на којој се граде графомоторичке способности), много ће бити  боље и делотворније да се дете што више укључује у обављање свакодневних, њему смислених и важних активности (на пример: вежба фине моторике је и брисање прибора за јело крпом, слагање краставчића у теглицу, одмотавање бомбона или одлагање јакне на офингер), и  тако му помогне у савладавању оних вештина које су њему корисне у свакодневном животу. За свако учење дете мора бити мотивисано. Знамо да ни ми нисмо спремни да учимо нешто чему не видимо сврху и када нас то нас не занима.

Осим тога, у овом узрасту много је важније усмерити подстицање на то да се ојача језичко разумевање, обогати речник детета, да му се помогне да може да изрази о своја осећања и искуства, да му се помогне у осамостаљивању (самостално облачење и свлачење, самосталност при јелу и одласку у WC и сл.) и моторичку спретност. То су способности које су троипогодишњој деци много корисније и вредније од цртања оловком.

Напретком у другим фазама развоја, али и самим сазревањем, дете ће  временом бити спремније за рад с оловком.